Podijeli članak

Zanimljiva rasprava se zadnjih dana povela oko Diva Grabovčeva. Uglavnom se priča svela na prozivanje don Dragana Filipovića, a ravnatelj HNK Mostar Ivan Vukoja ga je čak pozvao na sučeljavanje. 

I onda je don Dragan napisao pismo. Veoma zanimljivog sadržaja. 

Pročitah da me Ivan Vukoja poziva na sučeljavanje. Nisam se odmah mogao sjetiti tko je osoba koja mi piše.

Jednom davno sam pročitao članak iz nekog časopisa kojeg je imenovani potpisao. Tekst me nije oplemenio, pa sam sve to gurnuo u zaborav.

Čitah dalje poveznicu i sjetih se da me jedanput poslije događaja o kojem sad piše, sreo pred HD HS Kosača i rekao da bi trebali popiti kavu. Može, rekoh, ali nismo.

No sve ono dalje što piše, mene doista ne dira, niti se odnosi na mene.

Ja znam da papir svašta podnese, ali to o čemu on piše, nisam rekao ja, nego Davorin Briševac, koga, kako sam čuo zovu Okac.

U to vrijeme, neki ljudi iz HD HS Kosače su ga pozvali. Ja sam se s njim upoznao kao i redateljica opere Diva Grabovčeva, gđa Jasna Žarić.

Oni su razgovarali, planirali i radili. Jedan stolar im nije odgovarao, našli smo drugoga. Dan prije praizvedbe opere, ne 48 sati, nego 24 sata, tj. 14. III. 2016. u poslijepodnevnim satima, trebalo je gosp. Briševcu nešto novca za lak, sprej, papir… Dao sam mu 200 KM.

Isti dan, navečer u 20.30 sati, s gospodinom Briševcem, došla su još trojica, koje nikad prije nisam vidio.

Reče: „Mi ćemo raditi scenu ovu noć prije izvedbe.“

Donio sam im i večeru, a on mi vratio uredno račun i kusur od 17.50 KM.

Otišao sam kući u Čapljinu i u 23.00 – telefon i šok.

„Dragane, ja napuštam scenu. Meni je zabranjeno da išta radim što se tiče Dive!“

Gospodine Briševac, rekoh, pa nemojte mi to sad napraviti, sutra je izvedba.

„Dragane, kazalište je moja matična kuća, ja tu primam plaću i ja ne smijem ovo nastaviti. Meni je izričito rečeno da ne smijem ništa imati s Divom!“

Gospe moja… Rekoh hvala lipa, i sjedoh da se ne srušim.

Bože, šta ću?! Koga zovnuti za pomoć, ta pol noći je skoro. A svi smo umorni, već dva tjedna radimo po deset do dvanaest sati dnevno.

I zovnem gospodina i pravog prijatelja, jer se takav pokazao kad je bilo najteže, Vedrana Vidovića, koji je i u operi igrao i vodio svoje HKUD Rodoč. On nabije noć i dan na glavu i uredi scenu.

A u popratnoj knjižici koja je išla u više stotina primjeraka, koja ima 52 stranice, na trećoj piše: Scenograf: Davorin Briševac.

A on zbrisao! Zašto, tko mu je naredio!? To me ne zanima. On je rekao to što je rekao.

Ja nemam pojma, ni s tim veze. A Ti bi se sa mnom sučeljavao, „e moj druže beogradski.“ Sučeli se Ti sam sa sobom, pa s njim, pa ako hoćeš opet sa sobom. Mene se okani! Vattene!

Ovo je drugi dio pisma. Sutra ćemo donijeti treći. Onaj u kojem su pojedinci tražili da se od priče Dive Grabovčeve napravi ljubavna priča o njoj i Tahir - begu. Da, zvuči nevjerojatno, zar ne? Ali, sutra o tome.